Атлантида

Докле ћете људи да више будете јебено несрећни? Читате цитате по нету типа "ако нешто не волиш промени" и климате главом, а онда се вратите депресивним песмама и почетној страни на фејсу и опет празан поглед једно 3 сата. 
За срећу је потребно мало? Јесте!
Колико ово год глупо звучало рећићу вам пример из сопственог искуства. Од септембра па негде све до јануара су прошли моји најгори дани живота. Када сам са људима имао сам неки осмех који ми је био само маска да се не би сажаљевали и глумили неку лажну бригу и онда дођеш кући и осећаш се безнадежно, празно, ништа не бих радио и не постоји ништа на свету што би те усрећило. Неко време сам чак и помишљао на самоубиство, никад то не бих наравно урадио, али ми је то тако деловало као лак излаз из свега и у то време и веома логично.
Сада иде део "како си сад срећан"? Па све је почело када сам погледао филм "Тајна" и препоручио бих га сваком без обзира на садашње стање. Не бих се бавио сад филмом, али је веома корисан иако на први поглед делује као фора само. Филм је мало површан, али сам претраживао после тога доста и сазнап и за такозвани "Закон привлачења". Све се своди на неки начин на то да су универзум и Ваш ум повезани и да се све Ваше негативне или позитивне мисли враћају и докле год мислите негативно то исто ће Вам се управо и дешавати.
Тако ја мислећи да је све то једна велика глупост решио сам да покушам. Моја једина жеља је била да као средњошколац будем срећан, одличан у школи и да нађем цуру, јер је управо ту депресију делимично и изазвала једна. Тако сам ја почео позитивно да мислим и да поштујем тај "закон" (изгуглуј те ако Вас занима да не дужим причу пошто је веома сложена тема). Увек кад би ми се десило нешто размишљао сам "Ко зна зашто је то добро?" и увек негативно пребацивао у позитивно. Замишљао сам књижицу саму са свим петицама, иако се раније нисам нешто претерано трудио око школе.

Мало по мало ја сам заборавио на то све док пре неко вече нисам нашао папир са мојим жељама и схватио сам да под 1. расположење ми се много променило на боље, што нисам могао и да не видим баш, али оно што сам на неки начин мало заборавио су ове две жеље. У школи сам без много муке дошао до петица из 5-6 предмета, имам само једну слабу, нашао сам девојку и укапирао да то делује уствари.
Тако да људи ја бих вам најискреније препоручио да погледате филм и распитате се мало, или бар само размишљајте позитивно и поштујте људе око себе и помозите има да се и они боље осећају што ће аутоматски утицати на вас.

За крај вероватно се неко питао како увек из нечег може да се извуче нешто добро, шта је са оним "ко зна зашто је то добро"? Иако то нисам прво примећивао док сам био у депресији, ја сам нашао најбољу другарицу без које ми се не би десиле много ствари које су се издешавале задњих два месеца. Тако да увек се запитајте зашто је то добро.